Koliko je dovoljno za kraj?

Ljubav je samo rec,i nista vise..obicna slova svakog lista papira..ruka u ruci je vec nesto drugo…“
Sta je ljubav?Da li je,kao u gore navedenim stihovima poznate pesme,ljubav samo rec?Za mene ona je pokretač svega u svakom od nas,pa je samim tim i pokretac sveta!Ona mi daje energiju,zbog nje se osecam spokojno,ushiceno,srecno..ljubav budi u meni osecaj za koji se vredi boriti!…Ukoliko ne volite sebe,necete voleti ni druge,a,ukoliko ne volite druge,niko nece voleti vas,a takav zivot,prazan,bez ljubavi,ne zasluzuje da se uopste naziva zivotom.Ja,pre svega,volim da volim!To me cini pozitivnom,nasmesenom,lepom..zbog toga mi oci lepse sijaju…Volim svaki novi dan,oblake,sunce.Volim letnja jutra,duge jesenje kise i miris vazduha posle tihkisa.Volim miris cveca,sapat vetra,cvrkut ptica.Volim zagor dece,smeh…Volim duge razgovore,tople zagrljaje,iskrene poljupce.Volim njegove crne oci i prodoran pogled…!Volim muziku,a sama ljubav za mene je melodija.Ona je nestvarna,neopipljiva..ona je magija,iluzija,arija.

Desio mi se. Da, tako jednostavno. Samo sam ga ugledala, prodrla pogledom kroz plavetnilo njegovih ociju i znala sam. Odmah sam to osetila. Da li se desila ta iskra u nasem prvom susretu i pogledu, hemija, energija? Ne znam. Nisam ni tad znala, ali sam znala, vec iz tog jednog pogleda da ce biti moj. Ali nisam znala ko je on, njegovo ime nije mi to govoilo. Nisam znala da je zabranjen, da je opasno… A i posle kada sam saznala nisam prestala… Nisam se opirala. To kao da je jos vise zaintrigiralo moju razuzdanu mladost. Moja buntovnost naprasno se probudila i svaka opasnost za mene je bila novo uzbudjenje, novi plamen… Vatra se rasplamsavala poput mojih grehova… Iz noci u noc, iz greha u greh… Cini mi se da sam bila navucena na njega, ili omadjijana! On je bio sav moj porok. Cigarete, alkohol, droga… Sve u jednom! Jednom recju – greh!  Bila sam u isto vreme i bludnica i svetica. Da li u meni ima savesti, ljudskosti, pitala sam se. Jer razum se toliko retko pojavljivala da vise nisam  znala ko sam ni da li sam covek. Izgubila sam sebe. I nije me bilo briga sto svojim postupcima verovatno povredjujem nekoga, ni sto sam izdala samu sebe, ni sto sam iznenadila i razocarala druge. Nisam znala ni za moral, nacela, principe,pravila… Postojao je samo on, na sve sam drugo zaboravila. I negde u dubini duse sam znala da to ne moze biti dobro po mene, kao i svaka droga, ali bas kao i od svake droge, postaje se zavisnik. Tako sam ja postala zavisnik od njega, njegovih poljubaca, dodira…

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.