Koliko je dovoljno za kraj?
Published on 04/03,2018
Godina je prosla. Tacno godina dana od kada me je povredio, ponizio na najgori moguci nacin. Kada me je tako okrutno ostavio. I nije to bio jedini udarac. Bilo ih je i pre i posle… „Malo svadje, onda pomirenja, lazi, izvinjenja… Kad sabere se sve-gorka suma.“ I opet nista. Kao da nije bilo dovoljno sve to da prestanem da ga se nesvesno secam u svakom trenu… da ga volim… a kazu tanka je nit izmedju ljubavi i mrznje… Ok, ne zelim ni da ga mrzim. Svoje srce ne trujem otrovima poput mrznje, zaista, a i cuvam nase lepe uspomene… Bilo je tu i dobrih stvari… Evo, opet naviru secanja! Naviru nezadrzivo, kao vulkanska lavina! Zelim samo da ostanu negde tamo, na dnu poslednje fioke zadnje komore mog srca! Zbog svih nanetih rana, ne zelim da oprostim! Dokle vise oprastanja svima? Prosto pozelim da je oprost potrosna roba. Eh, da je tako kod mene bi odavno bila u manjku… Ponekad se zapitam koliko udaraca treba jednoj zeni? Koliko samara, uvreda, psovki? Koliko ponizenja, svadja, tuge, boli…? Koliko je dovoljno za kraj?